Students Competition1ST PRIZEXS GREEN_URBAN NATUREAuthor Jovana Miletic /// mentor Aleksandra Djukiclokacija: Cvetni trg sa kontaktnim blokovima /// RE:DESIGN urbane celine na VracaruKONCEPT''Veliki zeleni pojasevi šuma i livada. Grad mora biti veliki park sa simfonijom zelenila, lišca, grana I gradjevina. ''Sreæni grad'' Le CorbusierIdentifikovanje neizgradjenog i izgradjenog prostora i ideja prožimanja i preklapanja neizgradjene I izgradjene fizièke strukture proizišla je iz koncepta asocijacije_inspiracije, kao i potrebe da se gradu dašto više zelenih prostora, koji znatno utièu na našu okolinu, na zdravlje I psihofizièko stanje ljudi. Kada gradimo, mi uporedo izgraðujemo i odnose izmeðu ljudi, i odnose izmeðu izgraðenih i prirodnih okruženja.Rezultati ovih odnosa se ogledaju u promenama ljudskih života, zdravlja prirodnih okruženja…U terenu koji je u padu javljaju se denivelacije i time se stvaraju ''izgradjeni” prostori ispod nivoa terena dok površina ostaje slobodna. Denivelacije razlièitih intenziteta nude prirodno osvetljenje i vetrenjeprostoru ispod u koji se smeštaju novi sadržaji. Slobodna površina sastavljena od pravca od zelenila I staza, pravaca vode, osvetljenja i mobilijara koji se prepliæu, nude veliki izbor kretanja kroz razlièiteambijente, Ideja je stvoriti ambijent urbane kultivisane divljine u kome je kretanje takvo da uvek ima više putanja, naèina da se stigne do jednog mesta-moguænosti kretanja po trgu nalik moguænostima kretanjamrava po drvetu.STRUKTURAUvodjenjem veæ pomenutih denivelacija na prostoru trga dobija se formiranje novih prostora ispod nivoa terena. Prostor se moze potpuno otvoriti ka ulici Kralja Milana ali može se uæi i sa prostora trga gde se odredjene trake spuštaju i vode u natkriveni javni prostor ispod.Funkcije koje se uvode su javna (trg - sedenje, odmor, cekanje,...) usluzna (knjižara, kafe), rekreativna namena - rekreativni centar (fitness itd.) i kultura u vidu galerije (scenario 1, 2), privremene postavkekoje bi nudile interaktivnost, inventivnost, animirajuæe sadržaje, kao I moguæu vezu sa JDP-om I SKCom.Sve ove funkcije su održive kako tokom dana tako i u veèernjim casovima. Postojeæe funkcije se zadržavaju i unapredjuju - bašte kafiæa dobijaju novi karakter koji se podredjuje celom trgu - mobilijar prati zelene i vodene površine u vidu traka na pravcima kretanja je od reciklažnog materijala, sedenje na travi...Objekat stanovanjaUz sam prostor trga, na mestu današnjih stambenih zgrada izmedju dva zaštiæena objekta, predvidja se novi objekat stanovanja elitnog karaktera koju nameæe sama lokacija.. Sam objekat, kao i trg, imaæe veliki procenat prisustva zelenila, u vidu zajednièkih i privatnih zelenih površina (svaka jedinica ima svoje parèe zelenila) ili zelenih panela na fasadi.Kretanje u okviru objekta treba da isprati fluidnost kretanja na samom trgu. Karakteristièna taèka je kontaktna zona, jer ona predstavlja granicu izmedju privatnog i javnog prostora na nivou terena-trga.Filter od zelenila -zelena barijera- treba da spreèi da javni prostor narušava kvalitet privatnog koji ovakvo elitno stanovanje iziskuje.BlokOtvoriti blok ili ga ostaviti kao klasièan, zatvoren? Oba stava imaju pozitivne I negativne karakteristike. Prvi ima za posledicu gubljenje privatnosti I mira koji ima ovakvo stanovanje, ako se omoguæi velikombroju ljudi da udje na taj prostor. Nasuprot tome zatvoren blok je vremenom postao pust, neadekvatno iskorišãen (u njemu se nalaze montažne garaže), ali je saèuvao mir, tišinu.Na postavljanje novog objekta stanovanja znatno ce uticati stav kakav prostor želimo da pružimo ljudima koji tu žive ili ljudima koji æe biti samo povremeni posetioci. Ideja je naæi balans izmedju ova dva stava. Saèuvati intimnost za stanare, ali uz pružanje novih sadržaja.U zatvorenim gradskim blokovima, kakav je i ovaj uz Cvetni trg, ako se ne može raditi na insolaciji, provetravanju, možemo sigurno da sprovedemo iskorišæenje svakog 'praznog' prostora za njegovoozelenjavanje.Zašto ne bismo pod potencijalnim 'praznim' prostorom u gradu smatrali i Krovove. Velike slobodne površine, pokrivene materijalima koji odašiljaju toplotu, zagrevaju vazduh, mogle bi se pretvoriti u travnjake na kojima bi stanari uvek bili u moguænosti da borave. Prijatni prostori za sedenje, odmor, relaksaciju u urbanim gradskim prostorima, uticali bi kako na stanje vazduha, tako i na psihofizièko stanje ljudi.